Koje fotografije treba, a koje ne treba koristiti u javnoj komunikaciji o vakcinaciji (npr. u onlajn vestima ili u akademskim prezentacijama), sa 150 primera dobrih fotografija koje su besplatne i slobodne za korišćenje.

Tekst je dopunjen 24. aprila 2021. godine fotografijama koje su nastale tokom pandemije kovida-19.

Ukoliko preuzimate tekst ili delove teksta, navedite link do teksta kao izvor i ime autorke teksta (Aleksandra Lazić). Ovaj tekst je sada dostupan i na engleskom jeziku.

Dobra fotografija. Autor/Izvor: SELF Magazine. Uslovi korišćenja: Creative Commons Attribution 2.0 Generic.

Loše fotografije o vakcinaciji

Loše fotografije imaju bar jednu od sledećih karakteristika:

Vidno uznemirene osobe (npr. plakanje, vrištanje, uzmicanje)
Igla zauzima 50 ili više procenata fotografije
Igla je u fokusu fotografije
Više igala na jednoj fotografiji

Treba izbegavati i neutralne fotografije, koje imaju bar jednu od sledećih karakteristika:

Ne prikazuju lica osoba u situaciji davanja vakcine
Prikazuju samo opremu za davanje vakcine

Čak i kada fotografija nije odabrana sa namerom da odvrati od vakcinacije, ona može negativno da utiče na publiku. Da bi vest privukla pažnju, urednici medijskih portala često biraju fotografije na osnovu njihove dramatičnosti ili umetničke vrednosti. Pri tome se obično ne obaziru na to kako takve fotografije mogu da utiču na nečije stavove prema vakcinaciji.

U Novom Sadu je u oktobru 2020. godine započelo besplatno dobrovoljno vakcinisanje devojčica protiv HPV infekcije. Portal 021 je uz vest o tome objavio fotografiju nadlaktice jednog deteta uz koju je prislonjena gola šaka jedne odrasle osobe u kojoj se nalazi špric, veoma jasno vidljive igle. Ova fotografija nije dobra iz bar dva razloga. Prvo – detaljno prikazivanje igle iz blizine može da izazove strah. Iako se strah od igala načelno smanjuje sa uzrastom, neke odrasle osobe upravo zbog njega odluče da se ne vakcinišu (npr. protiv gripa). Drugo – fotografija je očigledno iscenirana, bez ikakvog pokušaja da izgleda kao da je potekla iz stvarne situacije davanja vakcine. Ona ne prikazuje lica niti detalje o odnosu osoba na fotografiji. Fotografija zbog toga nije nužno loša po odlučivanje o vakcinaciji. Međutim, ona ne izaziva nikakve pozitivne emocije i ne pridodaje informacijama nikakvo značenje, pa stoga i ne pomaže čitaocima da se sažive sa pričom niti da se upuste u proces odlučivanja.

Osim igala koje izazivaju strah, jaku negativnu emocionalnu reakciju može da izazove i fotografija deteta koje vrišti ili plače dok prima vakcinu. Takva je, na primer, fotografija u vesti sa Nova.rs portala o vakcinaciji tokom pandemije kovida-19. Iako deca ponekad zaista mogu da budu mrzovoljna pri posetama bolnici, isticanje takvog iskustva može nepovoljno da deluje na publiku. Materijali koji pozivaju na emocije mogu da nam zamagle shvatanje objektivnih, naučnih informacija i mogu da nas navedu da zaključimo da je rizik vakcinacije veći nego što bismo to zaključili u odsustvu takvih materijala.

I netačne fotografije su loše fotografije. One, na primer, prikazuju netačno mesto uboda za određenu vakcinu ili medicinsku opremu (špric, iglu, bočicu sa vakcinom) netačnih karakteristika (npr. igla preterane dužine).

Dobre fotografije o vakcinaciji

Dobre fotografije imaju bar jednu od sledećih karakteristika:

Vidno srećne/smirene osobe
Prikaz dijaloga sa pružaocem zdravstvenih usluga

Verujem i da dobra fotografija treba da, kada god je to moguće, potiče iz kulture ciljane publike i prikazuje osobe sa kojima je publici lako da se poistoveti.

Dobra fotografija. Autor/Izvor: World Bank Photo Collection. Uslovi korišćenja: Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 2.0 Generic.

Fotografija treba da prikazuje pozitivna stanja, kao što su radost i smirenost. Kada god je to moguće, treba da budu prikazani odnosi osoba na fotografiji (npr. pružalac zdravstvenih usluga i osoba koja prima vakcinu vode smireni razgovor; roditelj se osmehuje detetu dok ono prima vakcinu). Dobra fotografija je i tačna – prikazuje tačno mesto uboda i medicinsku opremu tačnih karakteristika.

Ako se koriste umereno i pažljivo, priče o stvarnim ljudima i njihovim iskustvima su dobra alatka svake javne komunikacije o nauci, zdravlju i vakcinaciji. A pridodavanje slika tekstu može da pojača prijemčivost i podvuče realističnost takvih priča. Pored toga, i fotografija sama može da priča priču. To znači da fotografija ne treba da se zaustavi na tome da prikazuje lica onoga ko prima i onoga ko daje vakcinu. Osobe na fotografiji treba da dele bitne karakteristike sa ciljanom publikom, kao i da potiču iz njene socio-kulturne zajednice. Drugim rečima, čitaocu treba omogućiti da može lako da se poistoveti sa prikazanim osobama preko karakteristika kao što su uzrast, pol, rod, etnicitet, profesija, zanimanje, uslovi stanovanja, religijska pripadnost, običaji...

Fotografija koja priča priču će to uraditi još bolje ako prikazane osobe stavi u širi kontekst. Ona može, na primer, da ilustruje kako se davanje vakcina odvija u različitim fizičkim prostorima, kao što su bolnica, škola, radno mesto, pokretna ambulanta, nečiji dom, azilni ili prihvatni centar... Mogu da budu prikazane i osobe koje su došle kao pratnja ili podrška, kao što su roditelji, braća i sestre, supružnici, partneri, prijatelji... Osim tokom samog čina davanja vakcine, fotografija može da bude smeštena i u vreme pre primanja vakcine (npr. lekarski pregled ili razgovor sa medicinskom sestrom), kao i u vreme posle primanja vakcine (npr. stavljanje gaze ili hanzaplasta na mesto uboda).

Primeri dobrih fotografija

U produžetku je više od 150 primera dobrih fotografija koje treba koristiti u javnoj komunikaciji o vakcinaciji (npr. u onlajn vestima ili u akademskim prezentacijama).

Uz svaku fotografiju su navedeni autor odnosno izvor i uslovi korišćenja. Sve fotografije su slobodne i besplatne za korišćenje, bilo samo u nekomercijalne bilo i u komercijalne i u nekomercijalne svrhe; ponekad postoje još neki uslovi za korišćenje (npr. navođenje autora fotografije). Molim vas da sve fotografije koristite u skladu sa njihovom licencom. Informacije su linkovane kako biste mogli sami da preuzmete fotografije, da saznate više o kontekstu u kom su nastale i da se detaljnije informišete o licenci.

Fotografije sam našla pretražujući CDC Public Health Image Library, CC Search, Flickr, Unsplash, Pixnio, Freepik, Wikimedia Commons i Google Images (sa filterom za Creative Commons licencu), tokom 9. i 10. oktobra 2020. godine i tokom aprila 2021. godine.